|
Молитва је побожно управљање човекове душе Богу или разговор срца са Богом кроз коју представљајући невидљиво Бога пред собом човек излива пред Њим осећања своје душе. Она је издизање ума и срца Богу; њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства.
Молитва је најпријатнији тамјан Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота необорива стена свих који верују,мирно пристаниште, божанска одећа која облачи душу великом добротом и лепотом.
Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела, печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечитог непријатеља нашега- ђавола, гони непријатеље именом Христовим јер јачег од овог средства нема ни на небу ни на земљи.
Молитва је утврђење света, умилостивљење Бога за грехе пристаниште које таласи не могу оборити. Просвећење ума, секира очајању разбијање туге, рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост свих који су у тамници,спасење онима који гину. Кад ни сами апостоли нису могли изгнати нечисте духове Господ им је рекао:“Овај се род изгони само молитвом и постом“ (Мат.17,21). Нема ништа драгоценије од молитве у животу човечијем Она и немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно.
Молитва је толико потребна човековој души колико и ваздух дисању. Ко се не моли тај је лишен разговора с Богом сличан је неплодном дрвету које се сече и у огањ баца. Учитељи цркве и свети оци саветују да за време молитве свако има смирење и скрушење у срцу због својих грехова, јер ако човек у срцу не осећа да је грешник Бог неће услишити његову молитву.
Молитва орошена сузама смирења и покајања одмах бива услишена. Када је време молитве на бави се никаквим послом јер се ђаволи о томе старају да нас у време молитве забаве било каквим послом. Ако се каквим речима молитве услади твоја душа продужуј молитву јер се тада твој анђео хранитељ моли заједно са тобом.“ Непрестано молите се“, рекао је свети апостол „да непаднете у напаст“. Непрестана молитва састоји се у томе, не само да се ми свагда молимо, већ стално Бога да се сећамо и осећамо Га увек пред собом како гледа на сва дела, помисли и намере наше. Према томе дивна је навика обраћати се Господу од срца и кратким молитвама у свакој прилици и послу, у почетку например: Боже помози!Господе благослови!
На крају, слава ти Боже! Благодарим ти Боже! У изненадним неприликама и каквом било искушењу: Господе спаси! Боже милостив буди мени грешнику! Господе Исусе Христе помилуј ме грешног! Пресвета Богородице спаси нас! Потребно је молити се не само тада када се осећамо расположени за молитву него молити се и тада када нас леност,заборав,сан и остало удаљују од молитве. Ако не гледајући на све ово тамно збориште препрека принуђавамо себе и боримо се са собом у молитви таква молитва узлеће на небо да би стала пред престо Господњи. Да би смо се сачували од расејаности ума Свети оци препоручују да се ум – разум што више везују за речи молитве. Отуда боље је да се молитве читају из молитвеника, а не да се говоре напамет. Ово нарочито важи за почетнике и слабе. Зато у Православној цркви све што се чита и пева обично ма како се знало напамет пева се читајући из књиге. Овако се удубљује ум у молитвене речи. Болести и остале несреће наше последица су греха. Зато смо дужни молити Господа да нам опрости грехове да би заједно са тим исцелио нас и од телесних болести и од несрећа земаљских као што су например глад,поплава, земљотрес и слично то долази од греха народа јер грех је извор свакога зла и све негативне појаве у друштву у коме живимо па чак и у природи која је око нас и од које зависимо последица су греха који у себи носи дух уништења и разарања.
А молитва јесте лек за душу и тело она освећује сву творевину приближава човека и Бога , човека и природу, људе међусобно једноставно молитва хармонизује целу васељену, Зато је важно поред личне молитве активно учествовати и на свим Богослужењима наше цркве идући тако путем спасења.
|
